Upravo sam u fazi pakiranja jer navecer krećem na put. Koliko god volim putovati toliko se i mrzim pakirati. Spadam u onaj dio ljudi koji sa sobom vuče previše stvari od kojih pola ne stigne ni obući.
A da vidite nered koji sam napravila po stanu pokušavajući kao što racionalnije rasporediti što ide a što ostaje. Dnevni boravak nema ni jednu slobodnu površinu za hodanje. Najbolje od svega je što kad se vraćam s puta ne mogu natrag spakirati sve kako je bilo jer uvijek izgleda kao da se vraćam sa duplo više stvari. Izučila sam pravi zanat u slaganju kofera jer u njega uspijem "vakumirati" cijeli ormar a vjerujte za to je potrebna prava koncetracija. Prvo napravim popis stvari koje nosim jer ako ga ne napravim zaboravim redovito nešto. Jednom sam tako zaboravila haljinu u kojoj sam trebala nastupiti na koncertu na koji sam putovala. Kod mene nema manje bitnog i jako bitnog, kod mene je sve jednako bitno pa tako izgleda i moja prtljaga. Još je najluđa scena kada krenem vući sve te kofere koji su teži od mene, neka dobra deva bi mi dobro dosla.
U svakom slučaju na dan kad se pakiram za duže putovanje sam posebno nervozna jer moj popis nema kraja, a naravno prostor je ograničen. Tad dobro dođe jedna vježba vizualizacije jer prvo moram zamisliti gdje ću sšo potrpati pošto nema gore stvari od vađenja stvari i preslagivanja. Evo već je sve pri kraju, moje polutraumatsko iskustvo pakiranja koje će brzo biti izlječeno samim putovanjem kojem se najviše veselim. Večeras putujem za Francusku, jeeeeee!!
